Petak 22. 11. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
4
Ponedeljak 09.05.2016.
01:30
Vestionline #Commented 45 and 46 rows # #Changed code from 45-46 A
Kako bismo što bolje brinuli o svom zdravlju, potrebno je da svakodnevno jedemo svežu hranu, a izbegavamo onu u konzervama jer mogu da sadže vrlo štetnu hemikaliju.
Sreda 11.05.2016.20:43
Kao posledica savremenog načina života, u prilici smo da sve češće jedemo konzerviranu hranu. Brzina pripremanja kao i naglašen zvaničan stav proizvođača o najsavremenijim i posledično potpuno zdravstveno proverenim načinima pripremanja i pakovanja značajno idu u prilog ovakvom načinu ishrane. Ipak, izgleda da nije sve tako ružičasto kao što bi proizvođači želeli da predstave! Tako, nedavno objavljeno istraživanje u autoritativnom časopisu američkog udruženja lekara utvrđivalo je efekte korišćenja konzervirane hrane na koncentraciju potencijalno opasnih ma-terija u organizmu.
Sreda 11.05.2016.20:45
Grupa istraživača sa Univerziteta Harvard (SAD) je na uzorku od 75 studenata utvrdilo da unos konzervirane hrane u samo pet dana povećava koncentraciju bisfenola u organizmu i posledično u urinu za preko 1000%! Bisfenol se koristi u sprečavanju rđanja konzervi, široka je njegova upotreba i pri proizvodnji plastike, a utvrđena je povezanost koncentracije ove ma-terije u organizmu sa čitavim nizom zdravstvenih poremećaja, od povećanih kardiovaskularnih rizika do poremećaja u ponašanju dece. Izgleda da konzumiranje konzervirane hrane i nije tako bezopasno kako se želi predstaviti i, u slučaju da ne možete da potpuno apstinirate od ovakvog načina ishrane, barem proverite da li se u sastavu proizvoda ili pakovanja nalazi i bisfenol- poručuju autori!
Sreda 11.05.2016.20:49
Konzerviranje hrane – sprečavanje fizičkih promena hrane i njenog kvarenja (We eat what we can and what we can’t we can – industrijska poslovica američkih korporacija. U prevodu, jedemo šta možemo, a ono što ne možemo konzerviramo.) Kada su pitali petogodišnje dete šta je konzerviranje hrane, bez ustezanja je odgovoriolo – pa, stavljanje hrane u konzerve. Šta je za Vas konzerviranje hrane? Da li se plašite E brojeva? I u principu to je to. Hranu najbolje možete da sačuvata ako je stavite u konzervu. Pod konzervom se obično misli na metalnu, cilindričnu posudu koja je hermetički zatvorena, bez vazduha, i da nema anaerobnih bakterija. Ako je pakovanje rađeno pod aseptičnim uslovima hrana je jestiva i godinama. Naravno industrijska proizvodnja ne pravi tako dobre konzerve, pa se to praktično svodi na par godina. Bilo je slučajeva kada je konzervirana hrana prourokovala stotine smrtnih slučajeva. Baš tamo gde se očekivalo da ljudi dugo prežive na takvim namirnicama. Nije bila kriva hrana, već konzerva. Sadržavala je suviše olova.
Sreda 11.05.2016.20:49
Druga se-rija trovanja poznata je odavno. To su one naduvane konzerve, sa specifičnim šištanjem kada se otvore. Problem je zla bakterija (Clostridium roda) s čijim sporama živimo bez problema. Tu su, u zemlji, oko nas. Ali nije isto i kada su u hrani. Tada oslobađa neurotoksine. Ima 7 tipova neurotoksina. Neki od njih služe za ekspresno naduvavanje ispumpanih identiteta – Botoks, ili kako lepše “zvuči” Botox. Bilo kako bilo ovo je veoma opasna bakterija.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)